Dramski metod

Recept iz Patinog kuvara

Potreban materijal:

1. Pozornica − dečja soba − prostor gde će se sve dešavati
2. Rekviziti − najbolje sopstvene proizvodnje, napravljeni u saradnji sa decom originalno i kreativno
3. Najvažnije: grupa dece – glumci-režiseri, koji su voljni, spremni i motivisani. A deca su uglavnom uvek spremna i voljna
4. Asistent režije: vaspitač – entuzijasta

Pomešajte i dobro promešajte ta četiri sastojka. Izaberite pažljivo i uskladite sa odgovarajućim dramskim igrama, pripovedačkim, stvaralačkim i istraživačkim aktivnostima. Improvizujte i puno kreirajte i inovirajte. Odaberite najbolje knjige, tekstove, bajke, priče, pesme, igre. Izmislite svoje priče, prepravite sa decom postojeće. Začinite snovima, maštom i muzikom.
Ponovo promešajte sve sastojke, neka imaginarno kuvanje traje 30–45 minuta. Finalni proizvod biće jedinstveni, kreativni, edukativni, dramski obrok u kome ćete podjednako uživati i vi i deca.
Suština drame u vaspitanju su dramske aktivnosti koje za cilj imaju procesno orijentisano iskustvo svojih aktera, a ostvaruje se pomoću dramskih metoda i pozorišnih tehnika. Ovakav oblik rada se razlikuje od dramskih časova, u kojima je glavni cilj priprema za nastup.
Drama u vaspitanju je improvizacija, a ne egzibicija. Ona je proces koji ima formu drame, u kojoj su njeni učesnici, deca, vođeni od strane vaspitača da zamišljaju, razmišljaju i prikazuju iskustveno stečeno znanje.
Kreativan proces je dinamičan. Vaspitač vodi decu u svet istraživanja u kojem se izražava i komunicira idejama, konceptima i osećanjima. Dramski metod se povezuje i ima najbolji efekat kod dece između četiri i devet godina, to jest usmeren je na godine razvoja kada akteri-deca mogu imati koristi od dramskog iskustva, samo ako nisu pod pritiskom javnih nastupa. Važna je kreacija, a ne nastup. Deca nisu glumci u Narodnom pozorištu.
Svako dete je rođeno sa kreativnim potencijalom u sebi, ali ovaj potencijal može da se ugasi, nestane, ako prirodnu dečju kreativnost ne vaspitavamo i ne stimulišemo.
Kreativnost je upravo ta magična osobina koja pokazuje nečiju jedinstvenost. To je individualna sposobnost da se stvari sagledaju u novom neobičnom svetlu, da se vidi problem koga drugi možda nisu svesni i da se dođe do rešenja problema na nov, originalan i efikasan način.
„Hajde da se pretvaramo” i „Šta bi bilo ako” nije samo dečja igra, već je osnovna norma u kreativnoj drami. Ona je pre usmerena na proces (izražavanja, stvaranja, razmene), nego produkt (na primer, pravljenje predstave) i vaspitači imaju slobodu da provedu koliko god hoće vremena sa svojom decom u procesu stvaranja i edukacije.
Kada dete u okviru aktivnosti zbog straha ili stida želi samo da posmatra ali ne i da učestvuje, vaspitači će poštovati njegovu potrebu. Takođe, u obrnutom slučaju, ako su deca izrazito motivisana za rad, vaspitač može postati samo član grupe, a deci prepustiti da vode aktivnost.
Svaki vaspitač može da uspostavi kreativnu dramu kao deo svoga rada, kao jednu od metoda koju koristi. To je umetnička forma koja podrazumeva kooperativnost i odnose međusobne saradnje dete – dete, dete – vaspitač i vaspitač – dete. Ona usmerava da decu naučimo, pre svega da pozitivno misle o sebi, da veruju u svoje narastajuće sposobnosti i mogućnosti.

Korišćenjem dramskog metoda:

• Deca se pretvaraju da igraju životne situacije na zajednički način jer drama zahteva kooperativnost
• Deca primenjuju već stečeno lično iskustvo na novonastale situacije
• Već stečeno iskustvo treba da pomogne u učenju novog
• Deca se osposobljavaju da budu akteri dva sveta ne mešajući ih. Drama podrazumeva fikciju i fantaziju, ali decu edukuje da budu svesnija stvarnosti
• Deca se usklađuju u zajedničkom radu, bez obzira koliko im je mišljenje različito
• Deca se oslobađaju straha da izražavaju sopstvena osećanja, razmišljanja, ideje i akcije jedni drugima. To zahteva određenu preciznost u komunikaciji
• Drama upotrebljava objekte na simbolički način. To podrazumeva razvijanje mašte učesnika, oblikovanje predstava i simboličko mišljenje – razvoj kognitivnih kapaciteta
• Drama zahteva interpretaciju akcija, ponašanja, razmišljanja drugih i to uglavnom u nepoznatim situacijama. To zahteva razvoj logičkog razmišljanja – kognitivni razvoj.Takođe testira dečje sklonosti i trenutne kapacitete i mogućnosti

Upotreba početnih dramski tehnika i metoda podrazumeva:

• Skladne aktivnosti – igre u kojima vaspitač obezbeđuje stimulans, a svako dete igra istu ulogu, simultano ali ipak nezavisno od ostale dece
• Igre u parovima, osnova za dramsku mustru u kojoj dva deteta rade zajedno dogovarajući se i odlučujući zajednički kako će određena scena – situacija biti postavljena
• Grupne igre slične igrama u parovima
• Igre zagrevanja koje pomažu da se deca fokusiraju i izraze sebe
• Igre vaspitač – glumac u kojima vaspitač igra određeni karakter da bi ohrabrio decu da participiraju u aktivnostima ili da bi snimili problem ili konflikt koji treba zajednički rešiti
• Usmeravanje sa strane tako što vaspitač nenametljivo sugeriše akcije ili ideje

DRAMSKI METOD – KORISTI ZA DEČJI SVEOBUHVATNI RAZVOJ

Samopouzdanje i pozitivan samokoncept
Preuzimanje rizika pred drugom decom uči decu da veruju u svoje ideje i sposobnosti. Samopouzdanje koje deca stiču kroz dramske aktivnosti pozitivno će uticati na njihov kasniji razvoj.
Imaginacija
Kreativni izbori, nove ideje, interpretiranje poznatih sadržaja na novi originalni način su esencijalni u drami.
Razvoj kreativnog mišljenja kroz dramske igre i vizualnu umetnost. Albert Ajnštajn je rekao: „Imaginacija je mnogo važnija od znanja.”
Empatija i tolerancija
Preuzimanje karaktera različitih uloga, stavljanje u nove nepoznate situacije, vremenske periode i kulture promoviše saosećanje i toleranciju za tuđa osećanja i tačke gledišta. Dramske aktivnosti daju šansu da se probudi razumevanje za različita osećanja.
Kooperativnost
Kreativna drama kombinuje kreativne ideje i sposobnosti sve dece koja participiraju. Ovaj kooperativni proces uključuje diskusiju, pregovaračke sposobnosti, dogovore, timski rad. Deca će u kreativnoj drami učiti da rade zajedno, da međusobno sarađuju, da saslušaju i prihvataju tuđe doprinose i gledišta. Drama je veoma važan alat za pripremu dece da budu timski orijentisani u budućnosti.
Koncentracija
Dramske igre, vežbe, nastupi pred drugom decom, a ponekad i pred publikom, razvijaju i održavaju pažnju, usklađuju misao, pokret i glas, što će biti od velike pomoći deci u budućnosti, školi i životu.
Jezik i sposobnost komunikacije
U centru svake drame je komunikacija. Kao i u svakoj drugoj umetnosti, drama nameće deci međusobnu neprekidnu komunikaciju, što im pomaže da razumeju druge na novi način.
Deca koja su učestvovala u kreativnoj drami, imaće manje problema u budućnosti da govore pred drugima i da u svom govoru budu ubedljiva i imaće pozitivan samokoncept.
Kreativna drama razvija i ohrabruje verbalno i neverbalno izražavanje ideja i osećanja. Participiranje deteta u ovim aktivnostima poboljšava projekciju glasa, artikulaciju reči, tečni i uverljiv govor. Slušalačke i posmatračke sposobnosti razvijaju se planiranjem dramskih igara, vežbanjem i improvizacijom.
Kreativnost u rešavanju problema
Ovo je izazov za dečju percepciju da sagledaju svet oko sebe i da sagledaju sebe. Dramske istraživačke aktivnosti obezbediće deci ventil za izražavanje emocija, misli, snova, koje na drugi način ne mogu da izraze. Deca mogu, makar na momenat, da postanu neko drugi, da istraže novu ulogu, eksperimentišu i isprobaju različite izbore i solucije vezane za veoma stvarne probleme u njihovim sopstvenim životima.Ovo se sve događa u sigurnoj sredini u kojoj se akcije i njihove konsekvence istražuju, proveravaju i diskutuju bez opasnosti koje bi one imale u „stvarnom” svetu.
Sigurna sredina da se istražuju konflikti, traže rešenja, da se predlažu i proveravaju različite solucije je možda najvažniji razlog za postojanje kreativne drame.
Humor
Dramski metod u vaspitanju deci donosi igru, humor, smeh, zabavu. Ovo motiviše, a redukuje agresiju i stres.
Izražavanje emocija
Igre pretvaranja i dramske igre dopuštaju deci da bez posledica i straha izražavaju spektar emocija. Agresija i tenzije se ispoljavaju u sigurnom kontrolisanom okruženju. Na taj način se promoviše prosocijalno ponašanje.
Relaksacija
Razne dramske igre imaju za cilj da opuste i relaksiraju decu, što je veoma važno u našim vrtićima gde je preveliki broj dece u grupama, što direktno utiče na povećanje fizičke i emocionalne tenzije.
Samokontrola i samodisciplina
Proces u kreativnoj drami, koji se kreće od ideje preko akcije do ostvarenja ideje podrazumeva vežbe i istrajnost da se do kraja istraje na određenom zadatku da se postigne dogovoreni cilj. Takođe, određene dramske igre i vežbe i kreativni pokreti poboljšavaju samokontrolu dece.
Poverenje
Stalna socijalna interakcija među decom i vaspitačem i preuzimanje rizika u dramskim igrama razvija poverenje kod dece u sopstvene kapacitete, poverenje u druge i u sam proces.
Fizički razvoj
Pokreti u kreativnoj drami usavršavaju fleksibilnost, koordinaciju pokreta, balans i kontrolu kod dece.
Pamćenje
Memorisanje određenog teksta, pesme, vežbanje pokreta, mimike i znakova osnažuje sposobnost pamćenja poput mišićne muskulature.
Socijalna svesnost
Legende, mitovi, narodne priče, pesme i igre koje su sastavni deo kreativne drame, uče decu i fokusiraju im pažnju na socijalne probleme, konflikte i kulturne različitosti u sadašnjem i prošlom vremenu. Takođe, istražujemo naše različitosti i osobenosti.
Izgrađivanje vrednosti i stavova
Svesno ili nesvesno deca istražuju kako se njihova vlastita verovanja i stavovi ili stavovi likova iz priča slažu ili ne sa stavovima i verovanjima druge dece ili vaspitača.
Estetske vrednosti
Velika šansa da se pomoću moćnog pozorišnog i dramskog edukativnog alata izgradi vrednosni stav prema umetničkim formama, njihovom shvatanju, prepoznavanju i vrednovanju. Mi, kao vaspitači, odgovorni smo da odgajimo generacije koje će voleti knjigu, pisanu reč, lepu muziku i pozorište.

OSNOVNE TEHNIKE

Eksperti se slažu da upotreba dramskog metoda, dramskih tehnika i strategija kao metoda učenja dece nije isto što i učenje drame. Dramski metod nema za cilj učenje dramskih veština već učenje pomoću drame, kroz dramu.
Veština se sastoji u tome da svaki vaspitač pronađe i prilagodi potrebama dece, njihovom iskustvu, uzrastu i interesovanjima, produktivne dramske tehnike, kao i da ih uskladi i ukomponuje sa najboljim drugim metodama, koje će zadobiti dečju pažnju i usmeriti je na ostvarenje zacrtanog cilja određene aktivnosti, koja podstiče i usmerava razvoj deteta i usvajanje neophodnih znanja i veština.

 

Alati koje drama koristi su:

• pokret
• glas
• imaginacija
• kreativnost
• koncentracija
• timski rad

Dramske tehnike, ali i druge strategije i metode koje su se iskristalisale kao najprimerenije i najuspešnije u radu sa decom predškolskog uzrasta i daju najbolje rezultate jesu:

• dramske igre i aktivnosti
• kreativni pokreti i ples
• pričanje priča
• akcione priče
• igre uloga
• vođena fantazija
• pantomima
• narativna pantomima
• zamišljeno putovanje
• improvizacije
• vruća stolica
• zamznute slike
• forum pozorište
• glasne misli
• staza savesti
• karakter na zidu
• dramatizacije
• lutka

Pozorišni termini slobodno prevedeni za dramu u vaspitanju su:

• pozorište = dečji vrtić
• pozornica = dečja soba
• kulise = okruženje, stimulativna sredina
• glumci = deca
• scenario = improvizacija, ideja, priča
• probe = vežbe, improvizacije, eksperimenti, istraživanja
• gluma = sudelovanje, akcija, dramatizacija, improvizacija
• publika = posmatrači
• kritika = procena, diskusija, razmatranje
• pozorišna predstava = dečja predstava

Takođe, važne činjenice koje treba zapamtiti kada se primenjuje ova struktura i metod u radu sa decom su:
Ideje upotrebljive u kreativnoj drami treba da su izabrane iz materijala koji je dobro poznat, familijaran i interesantan deci, npr.familijarni porodični događaji.
Naučni koncepti, jezički koncepti, matematika, socijalni odnosi, društvene nauke, stvarni i realni su materijal koji treba upotrebiti.
Neka u početku sva deca participiraju zajednički-grupno da bi se kreirala opuštena atmosfera, zbog dece koja su stidljiva.
Ekstravertna deca u početku mogu da posluže kao model drugoj deci. Ne prisiljavajte decu da učestvuju, ponekad ona mogu da budu i samo deo publike, samo da gledaju.
Pažljivo birajte određene termine. Na primer:umesto da kažete: „Hajde da vežbamo” kažite: „Hajde da se igramo i da se zabavljamo”.
Vaspitač postavlja temu i pokreće radnju ali deca određuju pravac kako će se tema razviti. Vaspitači i deca kreću na put ljudskog saznanja i istražuju nove teritorije zajednički.